Историјат школе
Положај Футога
Футог се налази 11 km западно од Новог Сада, уз реку Дунав, у Панонској низији. Десно од простране реке налази се Фрушка Гора, чији обронци ублажавају оштру климу.
Историјат места
Прошлост места је богата догађајима, условљена економским и стратешким разлозима. Плодна равница привлачила је многе освајаче: Римљане, Хуне, Аваре, Словене. Писана историја дуга је готово осам векова, а први документи везују се за провалу Монгола 1241. године. Посебно место у историји Футога имају вашари, захваљујући којима је место економски процветало. За Футог је нарочито занчајна 1456. година, када добија статус вароши - Опидијума.
У време Турака Футог је опустео, становништво се разбежало, међутим, трговина Дунавом и цариградским друмом није престала, мада је смањена. Велика сеоба Срба довела је способне трговце и занатлије који поново оживљавају институцију вашара. Варош Футог, као једно огромно властелинство, било је средиште околних села: Бегеча, Гложана, Петровца, Кисача, Руменке, Черевића, Баноштра, Нештина. Земљишни посед захватао је већим делом Јужну Бачку, а мањим делом Срем.
Властела футошка смењивала се од генерал барона Јозефа Нехема, преко заповедника осјечког генералата Јозфа Одвајера, Фридраих Лоренц Кавијан, Михајло Чарнојевић (синовац Патријарха Чарнојевића), велики Жупан, гроф и фелдмаршал Андрија Хадик после чије смрти 1790. године футошко властелинство преузима Гроф Брунсвит, да би удајом његове кћери властелинство дошло у руке породица Фораи и Котек.
Зграда у којој се данас налази школа била је некад велелепни дворац, саграђен 1777. године по жељи Грофа Хадика. Он без сумње слови за значајног градитеља, јер је поред дворца саградио католичку цркву и жупни дворац, који је и данас украс простора. Истовремено, Срби притиснути германским утицајем, граде православни храм Свети Козма и Дамјан.
Традиција школства
Школство у Футогу има традицију дугу готово три века. Први народни учитељ био је поп Јанко, познат из првог пописа становништва Футога 1697. год. Млади грађански сталеж сачињен од трговаца и занатлија подстицао је и развијао образовање код становништва.
Традиција пољопривредног просвећивања школске деце у српским народно-црквеним школама потиче из XIX века. Учитељи су по наредби бачког епископа Платона Атанацковића били дужни подучавати како садњу дудова, тако и подхрањивање свилених буба, као и давати инструкције из воћарства, пчеларства, ручног рада, строчарства.
Школски записници основне школе у Старом Футогу јасно говоре о настајању пољопривредне школе 1923. год. Нешто раније, 1921. год. из основне школе изникла је стручна школа за ученике у индустрији и занатству која је радила до 1933. у згради основне школе.
Нови Футог, сачињен од немачког становништва досељеног у време колонизације Марије Терезије, имао је такође за своју младеж пољопривредну школу. Немци су 1940. год. купили замак породице Котек са 77 катастарских јутара и основали пољопривредну школу коју је водио Јозеф Тришлер. Тришлер је студирао хемију и пољопривреду у Минхену, где је и докторирао. Овај сјајни немачки интелектуалац организовао је прве зимске течајеве из пољопривреде.
Пољопривредна школа у данашњем смислу те речи почела је да ради 1947. год. а током свог постојања имала је неколико фаза свог развоја. Прво је била једногодишња бригадирска, затим двогодишња специјална градинарска, да би потом прерасла у средњу пољопривредну школу општег смера са трогодичњим трајањем школовања. Школа од 1949. год. ради по четворогодишњем програму образовања пољопривредних техничара општег смера, да би се након тога отворили одсеци за ратарство, сточарство, воћарство и виноградарство.
Пољопривредна школа је од 1975. год. радила у оквиру постојећег програма реформи као заједничке основе. Великим приливом ученика, 1977. год. прераста у Центар за образовање кадрова пољопривредно-прехрамбене струке и заједничког средњег васпитања и образовања "Др Синиша Станковић". Под овим назовом школа ради до 1993. год. када мења име у "Пољопривредна школа са домом ученика". Због превеликог броја ученика, 2000. год. прехрамбено-технолошки смерови прелазе у Теничку школу "Павле Савић" у Новом Саду.