Изјаве ученика
|
Ива Радишић, II 1 пољопривредни техничар Бавим се код куће пољопривредом са породицом и то ме је највише привукло да упишем баш ову школу. Прегледала сам сајт школе и привукле су ме све могућности које школа нуди ђацима. Имамо полигон за практичну наставу који је опремљен машинама, тракторима, стакленицима, пластеницима, воћњаком и виноградом. Ова школа је одлична прилика за младе пољопривреднике. Иван Захорец II 7 руковалац-механичар пољопривредне технике Изабрао сам Пољопривредну школу зато што волим пољопривреду и кући се бавим пољопривредом. Смер сам изабрао због тога што је трогодишњи, пре ћу завршити и радићу код куће. Задовољан сам и са смером и са школом, свиђа ми се. Допада ми се све у школи а највише што на пракси возимо и полажемо за тракторе и научио сам доста ствари које нисам знао. Планови су ми да завршим школу и да радим код куће, да помажем тати зато што има много посла а једног дана ћу и сам да водим рачуна о свему као тата. Анита Детелин III 7а цвећар-вртлар Ученица сам завршног разреда смера цвећар-вртлар. Драго ми је што сам уписала баш овај смер јер нисмо сувише оптерећени са теоријом. Тежиште је више на практичној настави. Доста смо научили за три године и сматрам да ће нам то користити у даљем школовању или раду на пословима у цвећарству или аранжирању.
|
Професорка Моника Фехер, дипломирани инжењер пољопривреде-одсек сточарство Наставник сам у Пољопривредној школи са домом ученика Футог. Након основне школе уписала сам се у Пољопривредну школу у Футогу, смер ветеринарски техничар. Тада нисам тачно знала шта тај позив подразумева. Током школовања сам имала одличне наставнике који су нам пружали много и тражили од нас много. Научила сам не само како да лечим животиње, већ и како да их храним и бринем о њима. Слушајући предмет сточарство са исхраном, схватила сам да је то занимање које волим и након средње сам уписала Пољопривредни факултет у Новом Саду на одсеку сточарство. Од 2007. године сам наставник у овој школи. На часовима увек тежим да научим ученике градиву али и да их саслушам и усмерим. Много сам научила у раду са младима и за мене је то непроцењиво богатство, зато се радујем свакој новој школској години када упознајем нове ученике. Анђа Дражић и Софија Давидовић II 3 техничар хортикултуре Хортикултура је веома креативан смер где можемо свашта научити везано за биљне врсте. Учимо производњу и примену цветних врста, дендролошких биљака, лековитог и зачинског биља. Производимо саксијско цвеће којима декоришемо школски простор и производимо цветне врсте којима украшавамо ентеријер и екстеријер. Посебно је интересантно декорисање штандова за манифестације у којима учествује наша школа. Аранжирање учимо додатно на аранжерској секцији. Смер хортикултура је веома леп, подстиче креативност и машту. |
Доц. др Иван Галић, Департман за ветеринарску медицину, Пољопривредни факултет Нови Сад Када ме као бившег ученика Пољопривредне школе у Футогу упитају шта за мене значи средња школа, одговарам: „То је место где се налазе моја најдража сећања“. Свим будућим ученицима могу да препоручим образовање на смеру ветеринарски техничар. Овај смер пружа беспрекорну базу знања из области ветеринарске медицине. Они који се одлуче за даље школовање на факултету, имаће одличну полазну основу за своје даље образовање. Захваљујем се свим професорима Пољопривредне школе у Футогу који су градили мој пут до позиције на којој се тренутно налазим. Срдачан поздрав будућим колегама, са жељом да се видимо на студијама у Новом Саду. Дарија Коњић IV3 зоотехничар Волим да идем у школу и да се у школи дружим са пријатељима. Сваки дан ми је веома посебан а најсрећнијом ме учини петак када имам практичну наставу. Волим да видим наше животиње са економије, њихову радост када их помазим и нахраним. Превише ме чине срећном, јер јако је леп осећај видети их како једу и како ти се на томе захвале. Некада волим да им причам како се осећам поред њих и волела бих да ме разумеју. Жао ми је што ускоро завршавамо школу и што их више нећу видети али ће ми увек у сећању остати моја школа и сваки петак због којег сам долазила да их видим и да одрадим праксу. Анђела Бујак I 5 ветеринарски техничар Волим животиње што је један од разлога зашто сам уписала Пољопривредну школу. Размишљајући о школи, нисам имала велика очекивања али сам, за сада, задовољна. Надам се да ће наша школа у будућности бити на још бољем гласу и да ће бити много више успешних ученика. |
Борис Лихварчек бивши ученик а сада студент фитомедицине на Пољопривредном факултету у Новом Саду
Бивши ученик сам Пољопривредне школе у Футогу, где сам стварао темеље знања о пољопривреди захваљујући посвећеним наставницима. Захвалан сам на вредном образовању које сам добио у овој школи, што ми је омогућило да развијем своје вештине и постигнем успех у даљем школовању на факултету а такође и у производњи на породичном газдинству.
Спој теоријског и практичног знања који ми је пружен у школи и посвећеност наставника би ме поново навео на одлуку да упишем исту школу када бих се вратио у позицију да бирам и размишљам у правцу одабира средње школе.
Бивша ученица Александра Семан сада Ступар, Мастер инжењер фитомедицине, Агроомега д.о.о. Жабаљ
Пољопривредна школа – Футог, 2006. година, смер пољопривредни техничар. Толико сам се бојала када сам требала да кренем у средњу школу, сама. Никога нисам познавала. На крају сам схватила да је већина кренула на нови пут као и ја. Толико различитих људи, добрих људи сам тамо упознала са којима сам и дан данас у контакту. Другари са којима сам имала сукоб мишљења и неслагања, данас причамо као најбољи пријатељи. Професори су нам увек излазили у сусрет и имали разумевања за све, водили нас и усмеравали. Највеће чари моје школе су за нас тада били велики и мали одмори јер смо шетали од учионице до учионице које су биле у различитим објектима а када је лепо време седимо у огромном парку. Непроцењиво. Тада је кружила прича међу школама да је у Футогу најбоље друштво и забава. Најлепше искуство које желим да поделим је то да ме је школа послала у Кечкемет, Мађарска. Чини ми се да је била 2008. година. Отишли смо за викенд у посету њиховој пољопривредној школи и тада видели компјутеризоване пластенике, што је тада за нас био појам. Спавали смо у дому где су били и њихови ученици. Следећа и највећа ствар за менe, тада, је одлазак у пољопривредну школу у Еделхофу, Доња Аустрија. Тамо сам провела 3 недеље. Професор нас је одвео и дошао по нас. Биле смо саме, сналазиле се саме. Једно заиста незаборавно искуство. Свашта смо радиле, научиле и виделе. Најважније су биле животне лекције. Могла бих да пишем 3 дана. У сваком случају, ако неко и у најмањој мери воли природу или пољопривреду, ово је права школа за њега.
Професорка Милица Иванишевић, дипломирани инжењер пољопривреде-одсек хортикултура
Пољопривредну школу сам уписала 2001. године када се поново после више година отворио смер техничар хортикултуре. У мојој породици се нико никада није бавио пољопривредом али је за мене шанса да уђем у свет пољопривреде била изазов. Хортикултуру сам након средње школе завршила и на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
У школу сам се поново вратила али овога пута као наставник стручних предмета из домена биљне производње. Хортикултура је грана пољопривреде која је пуна новина, стална је потреба за едукацијом, усавршавањем, препуна је изазова, враћа нас природи… Хортикултура је у експанзији и све је већа потреба за техничарима и инжењерима хортикултуре. Уживала сам у овој школи као ђак а сада још више уживам као наставник који преноси своје знање у теорији и пракси али исто тако да и ја учим од ученика који се баве овом граном пољопривреде са којима размењујем информације.