Положај Футога

Футог се налази 11 км западно од Новог Сада, уз реку Дунав, у Панонској низији. Десно од простране реке налази се Фрушка Гора, чији обронци ублажавају оштру климу.

Tabula Hungariae из 1528. године

Кратка историја Футога

Прошлост места је богата догађајима, условљена економским и стратешким разлозима. Плодна равница привлачила је многе освајаче: Римљане, Хуне, Аваре, Словене. Писана историја дуга је готово осам векова, а први документи везују се за провалу Монгола 1241. године.

Посебно место у историји Футога имају вашари, захваљујући којима је место економски процветало. За Футог је нарочито значајна 1456. година, када добија статус вароши – Опидијума.

У време Турака Футог је опустео, становништво се разбежало, међутим, трговина Дунавом и цариградским друмом није престала, мада је смањена. Велика сеоба Срба довела је способне трговце и занатлије који поново оживљавају институцију вашара. Варош Футог, као једно огромно властелинство, било је средиште околних села: Бегеча, Гложана, Петровца, Кисача, Руменке, Черевића, Баноштра, Нештина. Земљишни посед захватао је већим делом Јужну Бачку, а мањим делом Срем.

Властела футошка смењивала се од генерал барона Јозефа Нехема, преко заповедника осјечког генералата Јозeфа Одвајера, Фридриха Лоренц Кавијанa, Михајла Чарнојевића (синовац Патријарха Чарнојевића), велико жупана, грофа и фелдмаршала Андрије Хадика после чије смрти 1790. године футошко властелинство преузима Гроф Брунсвит, да би удајом његове кћери властелинство дошло у руке породица Фораи и Котек.

Гроф Хадик без сумње слови за значајног градитеља, јер је поред дворца саградио католичку цркву и жупни двор, који је и данас украс простора.

Школски записници основне школе у Старом Футогу јасно говоре о настајању пољопривредне школе 1923. год. Нешто раније, 1921. год. из основне школе изникла је стручна школа за ученике у индустрији и занатству која је радила до 1933. у згради основне школе.

Нови Футог, сачињен од немачког становништва досељеног у време колонизације Марије Терезије, имао је такође за своју младеж пољопривредну школу. Немци су 1940. год. купили замак породице Котек са 77 катастарских јутара и основали пољопривредну школу коју је водио Јозеф Тришлер. Тришлер је студирао хемију и пољопривреду у Минхену, где је и докторирао. Овај сјајни немачки интелектуалац организовао је прве зимске течајеве из пољопривреде.

ШКОЛА ДАНАС

Школа је специфична по томе што је смештена на грофовском сеоском имању адаптираном за потребе наставе. Настава се одвија у згради дворца и више помоћних зграда, окружених парком. У саставу школе је и дом за смештај ученика, који заузима две зграде, као и ресторан за исхрану ученика. Недалеко од главне зграде је школска економија – полигон за извођење практичне наставе који се састоји из три повезана дела: један је за ратарство и повртарство, други је за сточарство и ветерину и трећи обухвата пољопривредну технику. Ту се узгајају домаће животиње, као и ратарске, повртарске и цвећарске културе. Школа у свом поседу има и обрадиву земљу у футошком и у каћком атару. Посебан објекат је и комфорна сала за физичко васпитање, као и спољашњи спортски терени.

Практична и теоријска настава у нашој школи су уско повезане, па можемо рећи да смо претеча данашњег дуалног образовања.

Најизразитија специфичност школе је широка палета додатних делатности, којима се шире компетенције ученика, и којима се школа бави и којима ће се бавити у будућности. То су производња вина, ракије, меда, млечних производа, месних прерађевина, поврћа, воћа, цвећа, семена и расада. Ученицима је омогућено да у свим тим пословима учествују кроз Ученичку задругу и Ученичку компанију.

Визија и мисија школе

ВИЗИЈА

У наредним годинама желимо да задржимо позицију водеће пољопривредне школе у региону а у јавности да наставимо да промовишемо наше резултате, идеје и створимо услове за даље успехе у области пољопривреде.

Наша визија је да постанемо установа:

• која образује ученике за примену нових технологија у паметној пољопривреди и притом чува природне ресурсе,
• која развија флексибилно стручно образовање и оспособљавање у образовном подручју пољопривреде које ће бити привлачно, иновативно, релевантно и усклађено с промењивим потребама, не само са тржиштем  рада него и савременим начином живота – здравим стиловима.

У том смислу, залажемо се за модернизацију постојећих смерова и отварање нових, савремених, посебно фитомедицине и агротуристичког техничара.

Желимо да модернизацијом извођења практичне наставе, подизањем квалитета наставног процеса кроз методе рада у којима је ученик у средишту процеса, ученицима смерова које образујемо осигурамо квалитетно образовање за живот и професионални напредак или наставак образовања и целоживотног учења.

Циљ нам је да обезбедимо ученицима и наставницима боље услове за наставу и учење што подразумева изградњу нове школске зграде са адекватним простором, савремено опремљеним кабинетима, школском библиотеком, простором за ученичке манифестације, секције и друге функционалне просторије.

Желимо да установимо систем организације рада у школи који ће бити ефикасан, без обзира на могуће промене које ће се десити у друштву и у самој школи, а који подразумева повезано планирање, програмирање и реализацију планираних активности, праћење и вредновање свих аспеката.

Желимо школу која ће препознавати квалитете својих ученика, подстицати их у креативности и код њих створити осећај припадности, да се школи враћају увек, и као студенти и као остварени људи од каријере. То ће нам потврдити да смо на правом путу.

МИСИЈА

Ми смо највећа средња пољопривредна школа у региону са дугом традицијом школовања ученика, будућих стручњака из области пољопривреде.

Ученицима преносимо општа и стручна знања из теорије и праксе, која им омогућују да се брзо и лако укључе у свет рада или да успешно наставе школовање. Подстичемо свестран развој личности ученика, међусобно уважавање и толеранцију, такмичарски дух, развој интелектуалних капацитета и знања нужних за разумевање природе, друштва,  себе  и  света  у  коме  живе. 

Свесни смо да школа има одговорност да створи успешне младе људе, на правом путу, који воле, поштују и чувају природу и да својим знањима и умећем производе здраву храну, која је основ опстанка људске врсте.